Postoji jedna fraza koja glasi: „Vi niste samo ono čime se bavite“. I to zvuči prilično ohrabrujuće – jer, skloni smo da poverujemo u to da smo mnogo više od posla koji želimo da radimo, odnosno da nismo samo bića koja će mehanički obavljati zadatke sa nepreglednog popisa obaveza.

Ipak, svesni toga da ćemo u radu provoditi veći deo dana, godine – pa i života – čini se kako pre ili kasnije počinjemo spontano i nesvesno sebe da poistovećujemo sa profesijom ili delatnošću kojoj smo odabrali da se posvetimo. Na taj način, recimo, počinjemo da tvrdimo: „Ja ću biti advokat, prodavac, nastavnik ili slikar…“.

Pritom, često će nas na osnovu toga procenjivati i drugi ljudi, što nas dodatno uverava u to da ćemo zaista postati advokat, prodavac, nastavnik ili slikar. S jedne strane, tako ostajemo fokusirani na ono čime želimo da se bavimo. Sa druge, „etiketiranje“ na osnovu profesije ili delatnosti za koju se odlučujemo ponekad nas ostavlja u iluziji da je ta etiketa sasvim dovoljna.

U skladu sa tim, a često opet spontano i nesvesno, počinjemo da pridajemo više značaja samim etiketama u vidu titula i statusa, nego onome što zapravo želimo da postignemo. U realnosti, međutim, statusi i zvanja najmanje su važni, jer u pojedinim slučajevima ne moraju ni najmanje odražavati suštinu onoga čime ćemo se baviti. Pritom, često nas uljuljkuju i u pomisao da ćemo zaista postići nešto značajno i vredno truda samo na osnovu posedovanja nekakvog zvanja. A ako ipak želimo da im damo pravi smisao, statuse i titule moramo i „opravdati“ tako što ćemo profesiji ili pozivu koje odaberemo pristupiti usklađujući se sa njihovom istinskom svrhom.

Ukoliko, recimo, sebe vidite kao motivacionog govornika, onda u ovom trenutku već sigurno osmišljavate upečatljiv govor koji biste želeli da održite, zar ne? Ako maštate o preduzetništvu, onda nesumnjivo već imate ideju o nekom proizvodu ili usluzi koja će vašim klijentima i korisnicima poboljšati kvalitet života. Ili, ukoliko ste se odlučili za pisanje, verovatno već razrađujete temu o kojoj ćete pisati čim „dohvatite“ tastaturu.

Ili se pak, vaša ideja o tome kako ćete biti motivacioni govornik, preduzetnik ili pisac, slikar ili advokat, svodi tek na „postaću jednog dana“? U tom slučaju, postoji rizik od toga da počnete više značaja da pridajete onome što ćete tek postati, upadajući pritom u zamku konstantne, beskrajne potrage za nekim savršenim načinom da do toga dođete.

A sve što zapravo treba da uradite jeste da prestanete da se fokusirate na „postati“ i, umesto toga, počnete da radite ono zbog čega ste uopšte odlučili to da budete.

Dakle, umesto da ulažete energiju u potragu za načinom na koji ćete doći do određenog zvanja i razmišljate o tome kako ćete jednog dana biti motivacioni govornik, preduzetnik, pisac ili slikar – usredsredite se na ono što smatrate da treba da radite, i počnite to da radite sada. Tek tako ono čime želite da se bavite zaista dobija svrhu, pri čemu će i vaša delatnost istinski odražavati vrednost titula i zvanja.

Isto tako, umesto pridavanja značaja tome kako će vas drugi ocenjivati kao – na primer – pisca, ili maštanju o pisanju bestselera, pišite sada. Preskočite razmišljanje, beskonačno istraživanje i nemo gledanje u monitor ili list papira i počnite da pišete – jer piscem postajete jedino ukoliko zaista nešto i stvarate.

Nasuprot planiranju kako ćete nešto značajno postići „jednog dana“, bavite se onim što zaista osećate da treba da radite u ovom trenutku – i jednim delom, već postajete ono što jednog dana želite da postignete. Jer, najdirektniji put od „Ja ću postati…“ do „Ja sam…“ jeste usklađivanje tog cilja sa sadašnjim trenutkom i posvećivanje vremena onome što vas zaista zanima.

Pritom, i ukoliko trud koji ste uložili na kraju ne iznedri željene uspehe, znaćete da ste svoje vreme uložili u nešto što vas istinski ispunjava. Iako ćete u tom slučaju možda – nasuprot onom „Vi niste samo ono čime se bavite“ – zapravo postati ono što radite, u isto vreme, paradoksalno, nećete biti samo neko ko mehanički obavlja zadatke sa nepreglednog popisa obaveza.

A to je, priznaćete, prilično ohrabrujuće.

Poslednja izmena dana 29. decembra 2016. u 22:55


Marta Levai

Rođena je 1986. godine u Novom Sadu. Završila je studije muzičke teorije na Akademiji umetnosti. U jednoj priči uvek otkrije bar još dve, i zato često sasvim slučajno opazi ono za šta se drugima čini da se ne primećuje. Na…… Saznaj više »