Kako se na portalu Moja firma nekoliko puta postavilo pitanje osnivanja kozmetičkog salona, u ovom tekstu ćemo obraditi tu temu. Bez obzira na to kojom delatnošću želite da se bavite, da li je reč o apoteci, kozmetičkom salonu ili konsultantskim uslugama, prvi korak je isti za sve: registracija. Dakle, da biste osnovali kozmetički salon, neophodno je da se registrujete kod nadležnog organa, odnosno Agencije za privredne registre. U vezi sa tim, prvo odlučite da li želite da budete preduzetnik ili društvo s ograničenom odgovornošću. Nakon što ste odlučili kao koji oblik privrednog subjekta ćete se registrovati, osmislite naziv svoje firme i sedište. Jedna od stavki u registracionoj prijavi na koju treba da obratite pažnju je šifra pretežne delatnosti. Ukoliko želite da osnujete kozmetički salon, neophodno je da kao pretežnu delatnost navedete sledeće: 96.02 Delatnost frizerskih i kozmetičkih salona, prema Uredbi o klasifikaciji delatnosti (’’Sl.glasnik RS’’ br. 54/2010). Ova delatnost obuhvata sledeće:

  1. pranje, podšišivanje i šišanje kose, pravljenje frizure, bojenje i blajhanje kose, uvijanje, ispravljanje i slične usluge za žene i muškarce;
  2. brijanje i potkresivanje brade;
  3. masažu lica, manikir, pedikir, šminkanje i dr.

Nakon što popunite registracionu prijavu, istu prijavu uz ostalu neophodnu dokumentaciju predate u APR. (detaljnije o postupku registracije preduzetnika pogledajte ovde, a za društvo s ograničenom odgovornošću ovde).

Ne postoji zakonski, kao ni podzakonski akt koji bliže određuje posebne uslove koji bi morali da budu ispunjeni za bavljenje ovom delatnošću, u smislu da biste se uopšte registrovali za ovu delatnost. U planu je donošenje Pravilnika o kozmetičkim salonima i upotrebi solarijuma kojim će korišćenje solarijuma biti zabranjeno mlađima od 18 godina, dok će punoletna lica morati da potpišu pristanak da su upoznati sa svim rizicima aparata sa solarnim lampama. Svaki kozmetički salon moraće da ima garanciju proizvođača ili servisera o ispravnosti i bezbednosti solarijuma. Međutim, ovaj Pravilnik još uvek nije donet. U Ministarstvu zdravlja potvrđeno je da je u toku formiranje radne grupe koju će sačinjavati predstavnici ovog ministarstva, Udruženja dermatovenerologa, Privredne komore i Udruženja kozmetičara, koja bi trebalo da sačini Predlog pravilnika o kozmetičkim salonima i upotrebi solarijuma.

Pravilnik na koji u svom daljem obavljanju delatnosti treba da obratite pažnju je Pravilnik o posebnim sanitarnim uslovima koje moraju da ispune objekti u kojima se pružaju usluge održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela („Sl. glasnik RS“, br. 47/2006). Ovim Pravilnikom propisuju se posebni sanitarni uslovi koje moraju da ispune objekti u kojima se obavlja delatnost pružanja usluga, održavanja higijene, nege i ulepšavanja lica i tela i nemedicinskih estetskih intervencija kojima se narušava integritet kože.

Objektima se smatraju svi objekti u kojima se pružaju usluge: frizerske, manikirske, pedikirske, kozmetičke, usluge masaže, solarijuma, pirsinga, tetovaže i sl. Prostorije u kojima se pružaju usluge: frizerske, manikirske, pedikirske, kozmetičke, usluge masaže, solarijuma, pirsinga, tetovaže i sl. moraju biti funkcionalno povezane i podeljene na posebne prostorne celine, ukoliko se u objektu pružaju različite usluge, i ne mogu biti povezane sa prostorijama koje se koriste za stanovanje i obavljanje druge delatnosti. Zidovi, pregradni zidovi između odeljenja i tavanice u objektu moraju biti od čvrstog materijala, ravni, glatke površine i bez oštećenja, čisti, bele ili neke druge svetle boje.
Podovi u objektu moraju biti od čvrstog, vodonepropustivog materijala, ravni, bez oštećenja, pogodni za higijensko održavanje (čišćenje, pranje, dezinfekciju) i ne smeju biti klizavi.

U svim prostorijama obezbeđuje se temperatura vazduha od 18 do 25 C° u zavisnosti od vrste usluge.

Kada se u objektu pružaju usluge na najviše pet mesta za pružanje usluga, taj objekat mora imati najmanje sledeće prostorije:

  1. radnu prostoriju;
  2. radnu prostoriju za nemedicinske estetske intervencije kojima se narušava integritet kože (pirsing, tetovaža i sl.), ukoliko se u objektu pružaju i druge usluge;
  3. pomoćnu prostoriju (za smeštaj upotrebljenog rublja, prljave radne odeće, odlaganje pribora i sredstava za održavanje higijene prostorija, po potrebi za smeštaj mašine za pranje i sušenje rublja);
  4. prostoriju ili izdvojen prostor u radnoj prostoriji za držanje čistog rublja i predmeta opšte upotrebe koji se koriste pri pružanju usluga;
  5. sanitarni čvor sa predprostorom.

Površina radne prostorije zavisi od broja radnih mesta, kao i od vrste i broja usluga koje se u njoj pružaju.

Najmanja površina radne prostorije, sa jednim mestom za pružanje usluga iznosi po 8 m2 za frizerske, manikirske i pedikirske usluge i po 10 m2 za kozmetičke, usluge masaže, solarijuma, pirsinga, tetovaže i sl. Za svako novo mesto najmanja površina radne prostorije uvećava se za 2,5 m2 po stolici, odnosno 4 m2 po ležaju.

Kada se u objektu pružaju usluge na šest i više mesta za pružanje usluga, takav objekat mora imati najmanje sledeće prostorije:

  1. radnu prostoriju;
  2. radnu prostoriju za nemedicinske estetske intervencije kojima se narušava integritet kože (pirsing, tetovaža i sl.), ukoliko se u objektu pružaju i druge usluge;
  3. pomoćnu prostoriju (za smeštaj upotrebljenog rublja, prljave radne odeće, odlaganje pribora i sredstava za održavanje higijene prostorija, po potrebi za smeštaj mašine za pranje i sušenja rublja);
  4. prostoriju za smeštaj čistog rublja i predmeta opšte upotrebe koji se koriste pri pružanju usluga;
  5. prostoriju za garderobu zaposlenih;
  6. čekaonicu za korisnike usluga;
  7. sanitarni čvor sa predprostorom (sa dve WC kabine).

Sanitarni čvor i predprostor moraju biti opremljeni uređajima, priborom i sredstvima za održavanje lične higijene (u kabini sanitarnog čvora držač sa toalet papirom, u predprostoriji pored uređaja za pranje ruku – sredstvo za pranje ruku i držač sa papirnim ubrusom ili uređaj za sušenje ruku – fenomat).

Kozmetički salon podleže primeni Zakona o inspekcijskom nadzoru („Sl. glasnik RS“, br. 36/2015), čija se primena u praksi pospešuje korišćenjem tzv. kontrolnih listi. Kontrolna lista je dokument koji sadrži spisak prioritetnih pitanja provere i drugih radnji za koje je inspekcija ovlašćena, određenih prema težini mogućih štetnih posledica u određenoj oblasti saglasno pravilima o proceni rizika, i predmet i obim provere. Pomoću kontrolnih listi procenjuje se stepen rizika i meri se nivo usklađenosti poslovanja i postupanja nadziranih subjekata sa Zakonom i drugim propisom.

U sekciji za preuzimanje dokumenata možete videti kako izgleda trenutna kontrolna lista sanitarne inspekcije, a namenjena za delatnost kozmetičkih salona.

Dakle, savet je da prilikom organizovanja rada i u obavljanju vaše delatnosti uvek koristite ovu listu kao svojevrsni podsetnik kako šta treba da je uređeno, i da na taj način izbegnete neprijatna iznenađenja prilikom posete sanitarne inspekcije. Zakon utvrđuje da, po potrebi, a najmanje dva puta godišnje, inspekcija preispituje sadržinu kontrolne liste i, ako utvrdi da je to opravdano, menja je i dopunjava. Imajući u vidu gore navedeno, Ministarstvo zdravlja je na svojoj internet stranici objavilo Odobrene kontrolne liste Sanitarne inspekcije, Zdravstvene inspekcije i Inspekcije za lekove i medicinska sredstva, tako da uvek možete proveriti da li je došlo do nekih promena u kontrolnoj listi koja se primenjuje na vašu delatnost, i to možete učiniti ovde.

Poslednja izmena dana 11. novembra 2016. u 14:53


Selena Marković

Selena Marković je rođena u Beogradu 1988. godine. Završila je gimnaziju “Hiljadu trista kaplara” u Ljigu i Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. U privrednom društvu Ptiček d.o.o. Beograd radi od početka 2015. godine. Angažovana je na izradi svih ugovora u…… Saznaj više »